To je neprekidan misaoni tok koji obustavlja svaku aktivnost, silovanje mozga koje se završava paralizom pokreta.
1. drugarica: „…Joj ne znam dal da izađem večeras, nisam nešto pri parama, a i muka mi je više od debila koje srećemo po gradu, nikako da se nađe neko normalan, a s druge strane i da mi priđe taj normalan, ja sa ovakvim lošim iskustvom od ranije i razbijenim ilizujama o muškarcima ne bih mu pošteno ni dala šansu, a i taj nazovi normalan najverovatnije bi imao piskav glas, lošu frizuru, ne bi pio, imao bi loš smisao za humor, i ja ne bih imala želju da se kresnem s njim, a i sigurno bi se ispostavilo na kraju da je debil, a onda bi došao onaj frajer od prošli put, na kog se tajno ložim ali me užasno nervira, i ja bih opet otišla s njim, i sutra bih se kajala, jer bih mu najverovatnije rekla nešto što ne bi trebalo…“
2. drugarica: „znači ne idemo u grad?“
1. drugarica: „pa ne.“
