To je neprekidan misaoni tok koji obustavlja svaku aktivnost, silovanje mozga koje se završava paralizom pokreta.
1. drugarica: „…Joj ne znam dal da izađem večeras, nisam nešto pri parama, a i muka mi je više od debila koje srećemo po gradu, nikako da se nađe neko normalan, a s druge strane i da mi priđe taj normalan, ja sa ovakvim lošim iskustvom od ranije i razbijenim ilizujama o muškarcima ne bih mu pošteno ni dala šansu, a i taj nazovi normalan najverovatnije bi imao piskav glas, lošu frizuru, ne bi pio, imao bi loš smisao za humor, i ja ne bih imala želju da se kresnem s njim, a i sigurno bi se ispostavilo na kraju da je debil, a onda bi došao onaj frajer od prošli put, na kog se tajno ložim ali me užasno nervira, i ja bih opet otišla s njim, i sutra bih se kajala, jer bih mu najverovatnije rekla nešto što ne bi trebalo…“
2. drugarica: „znači ne idemo u grad?“
1. drugarica: „pa ne.“
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
plus za durgaricu br.1
:)
Sjajna analiza ;)
psihoanaliza +++
+++