У данашње време под парама за ужину се подразумева свота новца коју средњошколци а све чешће и ученици основне школе користе за одлазак у кладионицу или играоницу а све мање за засићење свог стомака.
Ученик: Еј ћале дај паре за ужину.
Ћале: Колико треба?
Ученик: 200-300 кинти
Ћале: Аууу па шта ти једеш за ужину, Сома? (вади паре из новчаника и даје)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.