Partizanska kolona

E sad, ako je onaj ko je na čelu kolone brz, on se od iste odvaja i odlazi dalje, a čelo kolone prepušta onome ko je bio iza njega. Proces se tako nastavlja, sve dok se na čelu kolone ne nađe neka baba, koja se kreće brzinom od dva metra u minutu, kada nema snega. Tada za ostatak kolone nastupa krajnje frustrirajuća situacija, koja će vas, ako se nađete u takvoj situaciji, staviti pred sledeći izbor:

1)Zamoliti babu da se samo malo pomeri u stranu kako bi "oslobodila saobraćaj". Najlošija opcija. Gotovo nikada ne uspeva i uz to dovodi do dugotrajnog i energičnog predavanja o tome kako je omladina loša, nema poštovanja za starije i stalno nekud žuri i hoće "sve i odmah".

2)Strpljivo i bez nerviranja pratiti babu, u nadi da će uskoro stići do svoga odredišta i nestati iz vašeg života. Ipak, po Marfiju, ovo je malo verovatno. Verovatno baba ide dotle dokle i vi idete i bićete prinuđeni da joj gledate leđa celim putem. Vrlo je moguće da će i ući u istu zgradu u koju vi idete, tako da će vam i na stepenicama prouzrokovati efekat partizanske kolone. Ne preterano dobra opcija.

3)Napustiti trotoar i nastaviti svoje pešačenje ulicom, svesno i proračunato prihvatajući rizik da postanete samo još jedan broj u crnoj statistici Mirka Alvirovića.

4)Demonstrativno pregaziti duboki sneg, obići babu i popreko je pogledati. Onda mokrih čarapa, ali mirne glave i punog srca nastaviti put normalnom brzinom, slušajući iza vas ono već gore pomenuto predavanje kako se postepeno utišava dok se vi udaljavate od kolone. Definitivno najbolja opcija.