Čovek koji voli svoju otadžbinu. Latinska reč za koju postoji mnogo adekvatniji izraz-rodoljub. Rasčlanjavanje i traženje porekla i smisla reči reč uvek čini mnogo jasnijom. Koren reči rodoljub je rod. Rod je u slovenskoj mitologiji bio Bog koji stvara. Rodoljublje je velika vrlina. Mrzeti svog stvorioca znači mrzeti samog sebe. Na to ukazuje i jedna od božijih zapovesti koja traži od vernika da poštuju roditelje svoje. Opet ova velika vrlina je kao i ljubav bila korišćena od mnogo ljudi na pogrešne načine. Danas je rodoljublje izgubilo jačinu zvuka koju je nekada imalo. Sadržina pojma je ispražnjena njegovom stalnom i besprimernom upotrebom. Kao što život i smrt stoje uvek na dve obale iste reke i koračaju zajedno, tako i rodoljublje i izdaja. Dulce et decorum est pro patria mori rekao je Horacije. Možda je to i ukupna sadržina ovog pojma. Jedna velika herojska smrt. Ali šta je sa životom? Lako je umreti, mnogo je teže živeti, jer rodoljublje je pre svega častan život, život za otadžbinu kao i smrt za nju. Slavnije je uspeti da svojim uspešnim životom proslaviš otadžbinu nego da ponekad i bezvezno daš svoj vredni život za nju. Ko će onda ljubiti Roda?
ja mislim da je adekvatnije patriota nego rodoljub i da bi svako rodoljub trebalo zameniti s patriota da bi se masturbatori poput tebe nervirali, npr. rođa raičević da bude patriota raičević a roki može patriota vulović
Te dve reči su u neku ruku sinonimi i ja nemam problem sa upotrebom ni jedne ni druge. Možda si me loše razumela.
Ala je tebi dosadno... :D