Novac

Precenjen i odbačen od hipokrita. Novac i bogatstvo nisu sreća. Ali su jedan od uslova za sreću. Neophodni ali ne i dovoljni uslov. Kako ostvariti svoje želje u potrošačkom društvu ovog doba? Svuda oko nas su reklame koje nam manifestno poručuju i nameću potrebne stvari. Stvari bez kojih ne možemo. Društvo nameće vrednosti, a vrednost je biti bogat i biti u mogućnosti da sebi priuštiš sredstvo za ostvarenje svojih želja. A želje prosečnog čoveka, roba brendova jesu izražene u novcu. Takvo stanje dovodi ljude do apatije jer je raspodela bogatstva nepravedna. Dete marketinga, roba i brendova neće verovatno sebi moći da priušti predmet svoje želje makar radio i šest prosečnih života. To dovodi do anomije i krimogenih i kriminalnih ponašanja latentno prouzrokovanih ovakvim stanjem. Objašnjenje izostatka kriminala u socijalističkim zemljama je postojanje izvesne, naravno nasilne, društvene uravnilovke i medijskog jednoumlja. U takvom društvu ljudi nisu bili u mogućnosti da se osete manje vrednim jer nisu imali reper za stvaranje srebroljublja. Jednostavno svi su bili manje-više jednaki. U kapitalizmu koji je počeo da se razvija u Srbiji novac je postao jedino sredstvo za sreću. Za neke čak i dovoljno. Tužnu sliku upotpunjuje zaborav osnovnih etičkih vrednosti i prisvajanje globalnog patogenog ponašanja kao svoje. Čovekove želje i apetiti su porasli do neslućenih granica. Nametnute vrednosti kobinovane sa niskim ljudskim porivima počinju da stvaraju opštu melanholiju i zaostalost. Paradoksalno u veku znanja, informacija i napretka običan čovek je postao rob u novom smislu te reči.