Pauk kojeg zateknemo u kadi/tuš-kabini kada idemo da se kupamo, ali ipak odlučimo da ga poštedimo. Onda tokom celog kupanja pazimo da ga ne pokvasimo i na kraju on preživi. Umesto da bude zahvalan Pauk Kuronja u svom kraju priča koliko se on borio sa tobom, da nisi bio fer jer si koristio vodu da ga ubiješ, ali on je ipak izašao kao pobednik iz tog duela.
Pauk Kuronja (Nakon što je preživeo) ide u svoj kraj gde sreće svog ortaka kome počinje da prepričava tu epsku borbu.
Pauk Kuronja : Odem ti ja tamo da vidim kakva je situacija, kad dolazi neki lik, pušta vodu i počinje da puca sa nekom vodenom puškom na sve strane. Kao pravi se da neće da me pogodi pa da me uhvati ne spremnog. Ja sam ,naravno, uvek spreman, pa kad je počeo da puca na mene, ja sam se bacao na sve strane tako brzo u životu nisam išao. Nekako se izvučem na kraju. Nije bila fer borba, nije smeo lepo da se bori pa koristi oružje.
Običan Pauk : Daj bre, ložiš me ?
Pauk Kuronja : Ajd mi reci da l' sam te ja nekad slagao ?
Običan Pauk : Nisi.
Pauk Kuronja : Pa da-da nisam, nemam razloga da te ložim, jedva izvukao živu glavu, nije to za zajebanciju...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Čitam i samo čekam na kraju "onda sam ga ogulio i pojeo", nešto me na to vuklo. Sve u svemu, +
Interesantno +
Simpa +
meščini da se to zove alegorija, dizvineš...