Kada se radi neki posao, normalno je da se povremeno napravi i pauza.
Što je posao naporniji, češće su i pauze.
Logično.
Obično, da bi smo utešili sebe, računamo koliki nam je učinak, u odnosu na ostatak ...
stigla su drva za zimu ...
A: "brate, daj da napravimo pauzu, trećinu smo uneli"
B: "ok, i meni su usta suva"
A: "stavljaj kafu, pola je gotovo"
A: "uh, još trećinu ... jel' imaš još onog piva? Daj, pravi pauzu"
A: "još četvrtinu ... dobri smo. Kuvaš kafu?"
A: "petina! ... još malo. Brate, daj da sednemo malo"
A: "osmina ... dobro je. Evo, i smrklo se.Kada smo jutros krenuli, nisam mislio da ćemo ovoliko da uradimo. Još to malo možeš i sam"
B: "ma, ćuti. Nije malo. Uneli smo skoro ceo kubik"
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ja pravim pauzu na procente
blago meni
uh, ta matematika ...
+