Čekaju da dotični umre. Obično se smrt dešava iznenada, pa se isto tako i pečenje, kao i svo ostalo posluženje priprema nabrzaka. U ovom slučaju, nekom jadniku odbrojavaju sate. Nije smrt nešto što može baš da se isplanira, kao na primer ispraćaj ili svadba, al' eto, ima izuzetaka.
Sin: Sine, da ti tata nešto kaže, deda baš i nije najbolje u poslednje vreme, doktor mu je dao još samo dva-tri dana, eto ja to čisto da ti znaš, da se ne iznenadiš.
Unuk: Šta će biti s kućom?
Sin: Pa čekaj prvo da umre čovek, lako ćemo za kuću.
Deda (čuo razgovor dragih mu potomaka): Mamu vam vašu, neću ja još, vidim ja da ste vi već ispekli prase, samo čekate da se izvrnem, e neću namerno, nek vam propadne pečenje, a kuću ću dati u humanitarne svrhe.
