U najvećem broju slučajeva penzioneri praktikuju džoging da bi dokazali svojim ukućanima da još uvek nisu "za bacanje". Odustajanje je brzo mada ima i onih upornih.
Pera: E bako nemoj ti da nosiš te kutije daj ja ću.
Baka Stanka: Što bre da ne nosim?
Pera: Pa bako mislim teško je to,a ti si već ugazila u šestdesetu nemoj tu da mi se ukočiš.
Baka Stanka: Ja?! Da se ukočim?! Je l' znaš bre ti da sam ja pre 20 godina trčala dobrotvorni kros u mom selu.Trčalo se na petnajes' kilomtera. Bila sam sedma.
Pera: (A kolko vas je bilo osmoro) To je bilo pre dvajes' godina.
Baka Stanka: Pa šta ako je bilo pre dvajes' godina? 'Oćeš da se kladimo da mogu da te prestignem da se trkamo do Stanojevog dućana.
Pera: ?!
Baka Stanka: E sutra ću da ustanem u šes' pa idem u park da trčim. Da dokažem tebi i onom tvom ocu što samo prilazi i pita "Tašta, kako kuk?!","Tašta jel te žiga ispod pleća da znam dal' da nosim kišobran?"
Pera: Nemoj bako ima da se ukočiš negde, nećeš moći da se vratiš kući trebamo posle da te tražimo.
Baka Stanka: Ma mani me se dete. Ja kad kažem nešto to je to.
.........................................................................
Sledeći dan 09:00 prepodnePera: Oooo bako dobro jutro..Kako je proš'o džoging.?
Baka Stanka: Juuu sinko ja nisam znala da je onol'ka uzbrdica kad se krene ka onom parku 'de ti tamo radiš fiskulturu. Dušu sam 'tela da ispustim dok sam se popela. Ali gore milina.Svež vazduh.
Pera: Pa jel si trčala?!
Baka Stanka: Ma nisam mogla u ovim maminim patikama velike su mi. Ali sam srela Živku znaš još kad je nisam videla.Bila sam kod nje na kafu. Ti je ne znaš. Ona živela u Švajcarskoj, umro joj muž jadna prošlog meseca. E ona kupila one, kako se zovu...A da ...E MAKS patike to ću i ja da kupim kod ovog Momira što donosi ove patike iz Turske pa ćemo zajedno da trčimo.
Pera: Super bako. Samo nemoj da se pretvoriš u neku dizelašicu i da nosiš "E" maks uz sako ili tako nešto.
Baka Stanka:?!...Ma bre to će da mi budu specijalne. Samo za "džonging".
