Nebitan lik, anonimus. Lopov, prevarant, ljubazan gospodin, diler, narkoman, fudbalski sudija, prosjak, đilkoš, prijatelj... Toliko ljudi ovaploćeno u jednoj osobi. Poređenje sa Perom Perićem, večito marginalizovanim čovekom radničke klase, je siguran znak da si dogurao do najniže socijalne lestvice, kada te na ulici ni onaj što deli flajere ne zarezuje ni pet posto.
- Slušaj sine, mene moraš da slušaš, nisam ti ja tamo neki Pera Perić pa da mi ni orah ne udeliš. Ako sam ti rekao da ne može, ne može brate, šta se zajebavamo sad!
.
- Pa što joj ne priđeš, šta se drkaš?
- Slušaj brate, da se ne lažemo, daleko sam ispod njene lige. Verovatno mi ni ime ne zna i misli da sam tamo neki Pera Perić, tako da, spusti loptu kad sam ja svoju odavno stavio u špajz.
sin marka markovica, unuk petra petrovica, i otac janka jankovica
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.