Bolest. Da, komotno se može nazvati bolešću. Ukratko, peripatetici su bili Aristotelovi učenici čije se učenje bukvalno obavljalo u hodu. Završi se predavanja, a oni prešli 8 kilometara jbt.
Telefonski peripatetik ne može sedeti i pričati na telefon, taman mu obe noge bile polomljene, nekako će se vući po podu ne bi li se kretao. Oboleli od peripatetičnog telefoniranja prelaze po 15km dnevno, neki i preko 20 ako ih baaš riba smara da pričaju.
....i onda ga ja tu udarim i ostalo je istorija. E izvini, izgleda da sam se jebeno izgubio, pošto pričamo već 2 sata a ja sam pre oko sat i 50 min izašao iz kuće, ne znam kako i ne znam što. U jebenom sam šorcu a januar je, moram da prekinem da upalim gps, nije mi poznat ovaj deo grada oupšte, čujemo se posle, ćććć.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
znam nekoliko takvih +++
bravo *
al' sam se prepoznao... žešće mrzim telefonske razgovore i uvek nešto radim usput, najčešće crtam nebuloze i fantastična bića po glasu sagovornika :D a često i šetam, hehehe