''Ni kod babe nema za džabe'', u izvornoj verziji na latinskom jeziku.
Prvo pravilo trgovine ljudima - nema gratisa!
- Uz'o sam ti 26 komada! Mog'o bi daš neki gratis! U znak poštovanja ovo ono.
- 'Naš kako ide - persona nonj gratis. 'Nači nema!
- E baš si seronja Tači!
- Ja seronja, ovo ti je ćist kapitalj, sve zdravi bubregi i đigere. S jetrama mogu miljione da zaradim.
- E dabogda te pijani radikali dočekali u mrakači!
- Nemoj samo radikalje da mi spominješ! Davaj pare!
Osoba koja sve naplaćuje, i kod koje ništa nije besplatno.
Pera: Zamisli, Mićo, Žile mi traži pare jer sam mu sjeb'o hemijsku na pismenom!
Mića: Zamišljam, brate, zamišljam, on ti je persona non gratis.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.