To su pesme koje je verovatno napisao neki muškarac za drugog muškarca koji će tu istu pesmu i otpevati, a kasnije verovatno nešto i zguziti zbog iste. U globalu, one se obračaju ženskoj populaciji, bolje reči, ulizuju se i podilaze istovremeno kiteči ih raznim epitetima i stvarajući iluziju da je svaka od njih posebna i poželjna.
Na koncertima se izvode tako što pevač peva, a horda ženki ga prati uglas.
Naime, reč je o pesmama koje su previše gej da ih peva bilo koji drugi pripadnik muške populacije. Osim, ukoliko i on sam ne želi da bude zgužen.
Zdravko Ćolić (skoro sve pesme)
Ai Se Eu Te Pego
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.