Više se i ne sećam na kojoj televiziji, moguće nešto tipa ''Beogradska hronika'' ili, pak, Studio B, tek, bio je deo emisije, vrlo gotivnog imena ''Pijačni barometar'', u kojem su bile navedene cene određenih namirnica na beogradskim tržnicama, uglavnom voća i povrća, ali i još ponekih. Izraz apsolutno prikladan za lika iz ekipe, koji ne da vlada cenama, nego jebe. Da li zato što odavno ne živi sa roditeljima te je prinuđen ili jednostavno čovek voli da zna, a ima i dobru memoriju.
-E, braćo, 'esi mi dobar?
-Evo, šta znam, sviram kurcu po kući, žena otišla kod babe u Vršac na dva dana, da reše neke papire za vikendicu pa moram šetam kera i sve to sam.
-Kod babe, a?
-Ne prdi, ozbiljno, sad me zvala sa fiksnog, izašlo nulatrinaest uredno, znaš kad jedno od nas ide van grada, to nam je fazon, kao da se zna da smo stvarno tamo. Uostalom, jedi govna, šta tebe zabole gde je.
-Dobro, nemoj se drkaš, a možda je ipak u Pančevu, hihihi!
-Legendo! Bolje mi daj ideju šta da jedem, nego što me prcaš ovde.
-Tebra, rerna majka, pazni neka krilca il' kobaje, turi na krompir i uživaj, to ti je najlakše.
-Jel' imaš predstavu pošto bi to bilo, m?
-Jebemumater, okreni Mareta, on ti dođe k'o pijačni barometar, čovek zna u dinar cene.
-Mis'iš?
-Mis'im. Nego, kaži ženi da ne diše mnogo duboko, jebeno ti je tamo, znaš, Azotara, Petrohemija i to, hihihi!
-Sisaj kurac, bre!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
-'De si, Mare, puška te ubila, kakav si mi?
-Evo, brate, gle'am neke Engleze, ti?
-Iskreno, treba mi savet, 'oću neku klopu da pravim, a budžet tanak pa se setim da si ti car za te cene i to. Kont'o sam neku rernu, krompir ovo ono, šta znam, krilca, kobaje, tako nešto.
-Aham, pajsad, ako ćeš kobaje, kod Jančića su ti vrh, 699 kinti kilo, ali nemoj kilo da uzimaš, to ti je pun kurac, one su onako malene znaš, al' kako su, brate dobre, to nije normalno, malo ih samo bušneš da puste sok i milina. U stvari, kurac, čekaj, ne rade ponedeljkom, e jebiga, i Englezi mogu da peglaju, a ovi ne rade. Hm, imaš i u Maksiju, tamo su ti 389 đunti, sad su baš počeli i u neko deblje crevo da ih pakuju, ali nisu baš neki kvalitet iskreno, čudno nešto curi iz njih u pičku materinu, bolje da odeš u Merkator, znam da je generalno skup, ali imaju neke roštiljske za 399, odnos cena-kvalitet nevera, jedino što moraš da čekaš mnogo, imaju one brojeve za delikates, znaš. I pazi, tamo ti je krompir 89, a u Maksiju 79, a u tim mega-marketima je krompir uvek kara. Krilca su ti isto do jaja fazon, evo sad su u Idei na akciji, ja baš kupio pet kila, 139 je kilo, samo gledaj da su krupnija, a ne k'o od goluba.
-Au, brate, gde se gasiš, šta sve napriča leptijebem..
-Šta kažeš, brale?
-Ma ništa, Mare, kažem kako si car jebote, znaš sve cene.
-Slušaj, uvek kad biraš krompir u Maksiju, biraj onaj koji je na što višem mestu, to babe ne mogu da do'vate i uvek je bolji. I da, ja sam oduvek mislio da je crveni bolji za pečenje, dok žuti kuvaš, al' kurac, uzmem neki dan žuti i bude vrh, a i žuti ti je 69, znači deset dindži manje. Znači, oko trista kinti i da se useremo obojica.
-Alo, Mare?
-E?
-A da ti odeš i pazariš lepo pa ćemo zajedno da pravimo i to sve? Dam ti ja kintu ka' dođeš. Ima i Fulam od devet na Sportklubu.
-Pa šta znam, 'ajde, može, pazi, mladi luk ti je sad isto na poniženju, samo 9,99, 'oš da uzmem koji?
-Uzmi, bre, Mare, idi u kurac, samo dođi i lako ćemo.
