Obicno dedica,penzioner,omanjeg rasta,sa socijalnim naocarima I kacketom .U ruci nosi kesu tregericu sa dve jabuke.
Svakodnevni posetilac pijace u kraju. Prvo se zaputi u deo pijace gde se prodaju mlecni proizvodi.
Pilji u svaku kacu I njuska sireve. Prodavac prilazi I na vrh noza mu nudi parce sira da proba.
-Ovaj je dobar samo je preslan.
-Probajte ovaj mladi.Ponavljajuci istu radnju sa nozem.
-Mmmm.Ovaj je odlican,ali premlad.
-Hajde probajte ovaj.Zadovoljno prodavac nabada I trecu vrstu sira uveren da pred sobom ima probirljivu musteriju,koja zna sta hoce.
-Sinko,ovaj Ti je najbolji.Daj jos malo da probam.
Prodavac zadovoljno nudi I trece parce sira,koje cikica sa zadovoljstvom gladnog beogradskog penzionera,mljackajuci prozdire.
-I,koji da merimo.pita naivni prodavac.
-Svaki Ti je odlican,ne znam,ajde idem jedan krug,pa cu se vratiti.
Nastavlja svoj ritual utoljivanja gladi,seleci se na tezge sa vocem.
Rutinski bez pitanja otkida zrno hamburga I zadovoljno se sladi,smeskajuci se prodavcu.
-Uzmite slobodno,probajte I ovo crveno.To jos nije ni izgovorio,a vec je omanji grozd nestao u ustima naseg degustatora.
-Posto je,pita cikica.
- Do sada sam ga prodavao za 200 dinara,ali cu ga vama dati za 180.koliko da merimo.
-Paaaa. Moze 200 grama.
Prodavac sa izrazom gadjenja ironicno pita.
-Da Vam ne bude mnogo.
-Nece,danas imam goste pa ce se pojesti.
Ritual se nastavlja dok se ne zadovolje dnevne potrebe za hranom,srpskog osiromasenog penzionera.
