Na časovima kod istog ništa se ne radi,učenici ne znaju ni šta njegov predmet treba da predstavlja.U periodima nervoze,podeli kontrolne(a đaci prvi put vide zadatke i nešto malo gradiva na tom papiriću),podeli kečeve.
Za pismeni nema pripreme.
Malo dođe,malo ne dođe,puši na času,priča telefonom.
Najbolje je,kada promaši,pa stavi naočare naopako,skroz ukrivo,ili kad se saplete pa zakači sto ili stolicu.Neretko kjnigu čita kontra okrenutu,piše nebuloze.A razred,naravno,umire od smeha,ko ne bi,pred takvim prizorom...Onda se još naljuti,pa upiše u napomenu,podeli jedinice.
Opet,ti časovi mogu biti i zabavni,pred raspust ili vikend,kada se,dragi nam profesot,neizmerno raduje prilici da više dana neometano uživa u čarima alkohola.

Ipak,tužna je to sudbina,kad neko tako propadne.

У мојо школи био је један такав професор ,који је псовао као кочијаш,а највећа одвала је била кад каже:
Ја бре не волим да псујем,ал морам кад ме изнервирате...пичка ли вам материна...Ало бре Милошевићу остави тог костура,мамицу ти јебем...