Lepo je kad se raspilaviš... Ali to je samo početna faza pilavljenja, kada još ne primećuješ kakva se siva bljutava grudva valja iza prozuklih godina, kakva se pilavština sprema: bezoblična masa skuvanih pirinčastih dana: na obodu tanjira pljucnute ljuske od paradajza, smrdi oljušten luk, na stolu barica masna, kisela, nikakva. Postaješ pilav, jedeš pilav, govno ti pilav, nebo je pilav, sebe si razapeo kao raskljakan pilav i ostaje ti samo, kad te malo pilavština pusti, da se od sebe gadiš i pereš opsesivno ruke kao Pilat.
Poždrig, kanta, cvrkut zuba, masno, ulepljeno, muve zunzare, u tanjir od kiselog kupusa stavljaš kuglu eskimka: što, šta fali sve je to isto, sve je smešano, sve je pilavština, sve u trbuh dlakavi, sve je žena nadošlog testa, njoj ističe vreme, ona želi mesa, zarij svoju gadost u raspuklu trulu lubenicu zaborava pored kontejnera života.
Punjenje pražnjenje punjenje pražnjenje punjenje pražnjenje
franceski filosofi kažu: uredna stolica i črevo žensko je sreća ljudska i ništa više
Jedi jebi pij prdi grokći cerekaj se iz pilavštine i skapaj na kraju ko ujka Žitku paprika u Stajkovce
