Mama-sipaj sine pire krompira
Sin-mama,a gde je meso?
Mama-znas li ti posto je meso dete,cuti i jedi

Pobeda Filipea Mase 2. novembra 2008. u 19.47. u brazilskoj trci formule 1 na stazi Interlagos.
Šmrc, plač, šmrc. Pa to je NEPRAVDA.

А:"Е брате јеси чуо машинско-технолошка штрајкује?!"
Б:"Ма,то је Пирова победа..."

- Ooo, čujem Jošo da si ot'o Turkinju kad smo prekjuče napali karavan.
- Bježi jado ne pitaj me ništa.
- A što čoče, daj reči što bi?
- Eto znaš i sam da me stara Stanojla odavno goni da se ženim, i kako ođe kod nas u ovom kamenjaru ne ostade čestita čeljadeta ništa mi ne osta drugo no da otmem Turkinju. I tako dok vi pljačkaste začelje đe je 'rana i džebana ja ti nasrnem na čelo đe je sve sam najljući janjičar zašjeo...
- Au junaka! I što bi onda?
- Zvižde mi kuršumi oko glave, zvekeću sablje, urlaju janjičari i vrište derviši al mene ko da sam šejtan goni naprijed, vaistinu i nije šejtan no mi još u glavi ona Milica Grdojeva što me odvukoše prošlog četvrtka da je zagledam. Ja grdnije đevojke u svom vijeku ne viđeh, na to što je grbava no tri zuba u glavi nema, kad mi se nasmija a mene eto nešto presječe ovđe preko pola...
- Dobro čoče šta bi s Turcima, pogibe li tamo međ' njima?
- A ne budali, kako ću poginut' kad me eto šjedim s tebe, nego ti ja ko što reče zagrabih naprijed i usred onog meteža dočepah jednu krupniju oko pasa, metoh je na rame i utekoh.
- Uuu, šta učinje Jošo, o tom će se pjesme pjevat' na godinu!
- E ja bi vidiš više volio da se ne pjeva, vučem ti ja nju tako gorama, otima se cura ko šejtan no sam je ipak savladao.
- A no što će tak'i junak!
- E, no što će, tako ti ja nju dovuko' kući, razmoto' je, kad ono unutra ne bi Turkinja no Turčin, malo sitniji pa mu i brke obrijali nesoji da se ne ošjeti kroz ona sukna, grdno li me zajebaše oca im očinjeg a ja još glavu lupam đe je potjera.
- I što onda bi crni Jošo?
- A što bi bilo, tako mi je krv navrzla u glavu da je sad stvarno Turkinja, no što!

Beograd, podne, 38 stepeni(zvanično, mereno u šumi). Trcis za autobusom od stanice na kojoj ti je zatvorio vrata do sledeće gde uspevaš da uletiš u toku zatvaranja vrata. Nakon oslobadjanja torbe od 100 kg iz stiska vrata, na narednoj stanici se dešava magija i oslobadja se mesto za sedenje, uz odsustvo baba, trudnica, grmalja i ostalih pretendenata na presto. Sedaš i nakon sekunde sreće, shvatiš da si se uvaljan u svoj i tudj znoj zalepio za nauljeno, vrelo sediste po obrascu pohovanja tikvice. A matori do tebe kao da je ustao iz turšije, "klima" u busu "radi", vazduh je legenda, a tebi je jasno zašto je mesto ostalo slobodno. Kasno.

Марко: Е матори јеси чуо што је Мишко синоћ смуво ону малу Слађицу на Тајму?
Немања: Не брате, зезаш ме?
Марко: Ма јок бре озбиљан сам! Мала је тражена ко шећер на снижењу, а он балави за њом већ пар месеци. Сад су заједно, баш ми је драго због њега!
Немања: Шта ти је бре драго, да л' си нормалан? Тачно је да је тражена ко шећер на снижењу, ал' се зато даје ко Фанта на промоцији. Сећаш се шта је било кад га је Татјана преварила? Није излазио из куће две недеље, а после је био сав сморен. Увек је причао само о њој и тиме би сморио и нас. И таман се смирио и сад ово! Шта мислиш шта ће се десити кад га ова мала дроља превари?
Марко: Ау матори, уопште нисам размишљао о томе. Изгледа да је само остварио Пирову победу.