To je ona ulica, koja najviše najebe kada se u njenom gradu održava neka velika manifestacija; koncert, neki festival, važan sportski događaj koji ima za cilj da okupi desetine hiljada ljudi.
U toj gužvi, pri velikim količinama popijene tečnosti, dolazi do svima poznate prirodne potrebe. Muški deo populacije se baš i ne osvrće mnogo na montažne Toi-Toi WC-e, jer tu mora da se čeka. Onda se daju u potragu za nekim skrivenim, zavučenim sokakom, ili za nekim haustorom i tu se olakšavaju. Još ako vide petoricu-šestoricu... pa to je to onda, znači tu se piša. U društvu se najviše i najlepše ispišaš.
Stanovnici te ulice proklinju dan kada treba da se održi hepening u njihovom gradu.
Dani vina u Sremskim Karlovcima, poznati "Piš sokak"... Odlazim da pustim pevcu krv... Dolazim tamo i imam šta da vidim; trideset pijanih likova zapišava oluke, kuće i žardinjere. Kud svi, tu i mali Mujo... jedva se probijam kroz nesnosan smrad, nalazim najzgodniji ćošak i vadim rođaka...
U tom momentu iza neke ograde istrčava riba krijući rukama lica, dok trči brzinom pume...
Lik 1: - "Alo srećo, jel' zamjaukala mačkica, a?"
Lik 2: - "Ljubavi, pa gde bežiš, upala si u džek-pot..."
Svi likovi: "Aaaahahhahhaa..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Mnogo ti dobro ovo!! +
Au, lol ! +
Pa što nije čučnula jadna?
Ma jeste, nego je piškila tamo, završila, pa je morala nekako da prođe kroz zonu sumraka... :)