Zahvat svakog detinjstva kada uz pomoć selotejpa krpimo polomljene plastikanere.
Grana medicine koja sređuje ono što se pokarabasi u saobraćajkama,gde je majka priroda malo pogrešila,ili dovodi do savršenstva ono što ima potencijal za to.
Verovatno nije spasila najviše života,ali je ova grana medicine definitivno najviše ulepšala naše živote.
Ako već nismo korisnici,bar smo gledaoci ove naučne umetnosti.
Uključiš televizor i bleneš.Prođeš pored kioska i zveraš.
Prošetaš gradom i blejiš...u umetnička dela plastične hirurgije...
Ono što prosečni desetogodišnjak radi nad lutkama svoje sestre.
Pojava koju ne želimo da vidimo na našim ženama, sestrama, a na tuđim može.
Grana medicine, kao stvorena za političare, tajkune, kvazipatriote...
Uvek mogu da uzmu deo kože sa debele guzice i da zakrpe ukaljani obraz.
Način ulepšavanja koji primenjuju imućniji ljudi, a koji mi sa prosečnim i slabim primanjima na sva usta pljujemo. Medjutim, kada bi plastična hirurgija bila mizerno jeftina i dostupna svima, svi bismo u suštini bili lepi, tako da bi se unutrašnje vrednosti mnogo više cenile.
Na žalost, sumnjam da će to jednog dana zaživeti..
Poduhvat koji se obavlja šrafcigerom i selotejp trakom kad si klinac i igraš se sa džijadžojcima, pa jednom od njih pukne ruka ili noga, ili pak iskoči iz ležišta, pa ti pokušavaš da je popraviš jer znaš da novog nećeš dobiti pre rodjendana ili nove godine, zavisi šta je bliže od ta dva datuma.
