Uvod u svet pikanterija koje proizvodi perverzni muški um. Jedna od prvih biljki koja niče u divljoj bašti fetiša. Širi svoje latice mnogo pre nego što su maštarije o crnkinjama, azijatkinjama, trosisim marsovkama i bukake festovima, uopšte i zasađene u tu istu baštu. Javlja se onda dok ste još mislili da se nispe gura samo u džiboniku, i nije postojala ni najmanja šansa da vam se digne na ženska stopala. Drugim rečima, nastaje već onda kada telo dobija prvu potrebu, a mozak je dovoljno sposoban da detektuje vizualne signale sa reklame za Garnier anticelulit proizvod i iz filmova Klinta Istvuda, a potom ih kombinuje u jednu fantaziju.
Zadovoljstvo pri kojem vam se na vrh svetionika nabada teksaška seljančica, jašući vas k'o poluboginja zlatnog pegaza, dok pravite "Ejs Ventura" grimase, što od zadovoljstva, što od pokušaja odlaganja spermogedona. Oni koji ne priznaju da su ikada sanjali svoju Kalamiti, ili:
1. Lažu.
2. Tolike su aseksualne prsotine, koje subotnje pre podne troše na izlazak na vanredne lokalne izbore, a scena iz Kamiondžija u kojoj Brena peva na groblju, im je nedostižni zenit erotike.
3. Toliko su napredni da su već sa svojih šest tripovali Hilari Klinton u ribolovačkim čizmama, koja u jednoj ruci nosi gumu za otpušavanje, drugom kida brus od veveričjeg krzna, ispuštajući krike napaljene babunke, i američkim akcentom ponavljajući parolu "Ožeži, ožeži."
Sve u svemu, odličan temelj, smernica za dalje, mnogo bolje i perverznije stvari. Poražavajuća je sa druge strane činjenica, da je sve veći broj muškaraca kojima je "mionička poza, guraj-vadi tehnika" frhunac onoga što nazivaju seksom, a od plavokose kaubojke su odmakli koliko i francuska vlastela od paorskog gneva.
