Uglavnom rekreacija decaka od 6 do 20 godina uzrasta.
Najzanimljivije je kada se praktikuje sa prozora solitera,terasa i balkona,ma da ni u ravnicarskim predelima kao sto su parkovi i ulice nije zapostavljena.
Dosta mladih je prilaze kao glavnu fizicku aktivnost.
Klinac 1:Jel treniras nesto?
Klinac 2:Aha,pljuvanje u dalj :)
Klinac 1:Sa ili bez prepona? ;)
Popularna igra među decom koja žive u višespratnicama, ispod kojih je aktivan pešački saobraćaj. Cilj igre je da pljuneš što dalje, ali da u isto vreme pogodiš nekog prolaznika. Nešto poput onog majmuna u Jagodini. Ne, ne mislim na Palmu, već na onog u zoološkom.
Buduća olimpijska disciplina nastala krajem 20. veka uvođenjem interneta na ove prostore. Domaći brend koji pored ajvara i vampira čini sveto trojstvo nacije i ništa manje dijaspore. Ataše antagonista.
Pravila igre su laka.
Nastaju kao produkt lične frustracije kod takmičara koji se potom međusobno pljuju, a pobednik biva onaj koji u tome što dalje stigne.
Najzanimljiviji mečevi su bazirani na multietničkim, kulturalnim i polnim razlikama, i mogu da traju nekoliko dana a neretko čak i nekoliko meseci u zavisnosti od broja učesnika.
Ova plemenita i ništa manje viteška igra najpopularnija je među neuspelim vašljivim abortusima obogaćenim uranijumom, što i ne čudi s obzirom da su je na ovim prostorima afirmisali paori.
Zanimljivo je da istorija ovog nacionalnog sporta u Srba ne poznaje pauzu, što znači da od dana kada je izmišljen pa sve do danas pljuvanje u dalj traje i nema izglednih šansi da se u bližoj svetlosnoj budućnosti zaustavi.
Olimpijski komitet Srbije u ovaj sport polaže mnogo nade i veruje da će nam na predstojećim igrama doneti najsjajnija odličja.
Na referendumu će naknadno biti odlučeno koji će nas političar predstavljati.
Odgovor na pitanje koje se dobija od osoba koje ne treniraju ništa.
A: Treniraš li nešto?
B: Pljuvanje u dalj.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.