Radno mesto dobrog dela današnjih zanimanja.
Pojava tranzicije u ovoj šugavoj državi je dovela do velikog broja nezaposlenih koji su postali tehnološki višak u firmama gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ko je zaposlen preko porodične veze, a kome je sekretarica pružila titfak za radno mesto gde će ceo dan moći da lakira nokte i češe klitoris okružena oblakom dima sa ponekim odjebom radnika koji dolaze da se žale generalnom zbog neispravne prese za metal koja preti da nekome otkine ruku. Srbi k'o Srbi, fala Bogu, snalažljivi, lako menjaju struku jer u većini slučajeva nisu bili dovoljno dobri ni u prošloj zato što ih je jednostavno boleo peti ekstremitet da se uče poslu i napreduju. Imali su redovnu platu, bednu, ali redovnu, topli obrok, pola litre mučenice po smeni i niko nije smeo da ih dira kad legnu na klupu u parku. U cilju preživljavanja, neradni sto menjaju domovima drugih sugrađana, radeći najrazličitije poslove kojih bi ih pre koju deceniju bilo sramota. Ali jebiga, niko nije čarobnjak, ni alhemičar da stvori suvo zlato svojoj nadrkanoj ženi i raspuštenoj deci kojima je neophodna kinta da bi petkom i subotom pili fensi koktele i gutali eksere, tresući se kao epileptičari uz divne melodije Dare Bubačmare i Jelene Keruše.
Kopam bunareve po kućama
Koljem piliće po kućama
Masiram po kućama
Hvatam gmizavce i ostale karakondžule po kućama
Deflorišem po kućama
