To je kad nemaš ništa pametno da napišeš, pa pišeš gluposti samo da bi nešto napisao/la. Možda je do mene, ali odavno nisam pročitao definiciju na koju sam se od srca nasmejao.
Kažu da pametni ljudi ćute, onda kada nemaju ništa pametno da kažu. Kad bi svi bili pametni, verovatno bi se čula samo tišina.
Uporno, snažno i impulsivno grabiti ka cilju i zanemariti sve prepreke koje se nalaze usput, neretko uz zalet.
- Evo ti pare, idi uzmi mi onaj narandžastozeleni Dureks, znaš na koji mislim.
- Čoveče, sad je pola tri ujutru a još si i zaboravio da smo u centru Pripizdinska!
- Da si mi po svaku cenu kupio te kurtone ili se ne vraćaj kući, ščuo? Ne brini se, nećeš ni ti ostati suva kurca. Ali, kad mislim da si tamo, da si ovde!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.