Svako dete, nekim svojim instinktom, posle dužeg kretanja na sve četiri, poželi da stane na noge i pogleda svet iz drugačije perspektive. I put od hiljadu kilometara počinje malim korakom, i taj proces uopšte nije lagan. Padanje je neminovno, i zato su tu majke da, svakim padom, iznova ponavljaju gore pomenutu frazu i tako nasmeju dete davajući mu vetar u leđa i podstrek za novim pokušajem.
- Opet si pijan, životinjo.
- Kevo, pusti me da...
- Op! Pobeže ti zeka! Koliko si puta pokušao da ga uhvatiš na putu do kuće? Da si svakog vikenda uhvatio po jednog, sad bi imali farmu istih.
