Stari, dobri izraz nastao još u vreme davne savezne nam, federativne, družetitomitisekunemo, republike Jugoslavije.
U to lepo vreme cvata domaće industrije i preduzeća, cvetao je i nama dobro poznat Balkanski lopovluk. Znalo se da kontrole na kapijama preduzeća nema a i da ima, služila je samo kao još jedno radno mesto za one kojima srednja škola beše strana reč.
Upitna rečenica "jesi li pod teretom" upućena od strane jednog radnika drugome značila je samo jedno - imaš li štogod od imovine preduzeća zabodenog ispod jakne ili u dubini torbe.
Tu se nalazilo od cevki i delova mašina pa sve do kiselih krastavaca (ako je prehrambena industrija bila u pitanju). Potreba i pristup je diktirala sadržaj "tereta", domišljatost i umeće su određivali tehniku skrivanja i iznošenja.
U današnje vreme, kontrola ponekad radi svoj posao do kraja ali opet gubi bitku sa domišljatošću teretnjaka.
O zdravo majstor Milane.
- Desi Gole.
Je `l te to neko naguzičio skoro pa zatrudnio ili mi se čini da nešto nosiš? Jesi li pod teretom?
- Ta dašta sam idi u moj kurac. Leđa mi se iskrivila a ti me još naš`o da jebavaš.
Može li se znati šta nosiš, ak` nije greda?
- Šta nosim, nosim, moja briga!
Dobro majstor Milane... Ako već nećeš da kažeš onda će portir da pregleda šta nosiš...
- Jesi luuud? Nemoj da te zmija ujede pa da me prijaviš.
Pa kad nećeš da kažeš...
- Dobroo! Pokazaću ti al samo da prođemo kapiju i ove lovačke kerove. Ne boj se, nije majstor Milan nikad bio stipsa. Di kaplje, kanuće i tebi. Ništa se ti ne sikiraj.
Ma opušteno. Zajebavao sam se. Ne bih te prijavio. Još mi samo to fali. Šta misliš što šantam na levu nogu? Nisam sigurno sjebo zglob na fudbalu.
- Jao mamicu ti! A mene si našo da jebeš.
Aj sad ĆUT! Evo ga portir. Ne obraćaj pažnju.
