Preuzeti zasluge za zajednički obavljen posao. Trofej će možda kasnije dignuti i ostali igrači u ekipi, ali ipak će samo kapiten osvanuti na svim naslovnim stranama sa peharom u rukama.
Slavko: Mišo, ponesi još dva točena i jednu crvenu votku za damu!
Djevojka: Neka, hvala ti, ali ja zaista ne mogu više.
Dejan: Ne mogu ni ja.
Slavko: Šta? Kad si ti odbio pivo na tuđi račun?
Dejan: Ćuti, dogovorio sam se sa njom da je „odvezem kući“.
Slavko: Ček’, ček’, nešto tu ne štima. Jesam ja prvi prišao za njen sto i pozvao je ovamo? Dobro, ti si je zabavljao svojim glupim fazonima, ali imao sam i ja svojih brilijantnih doskočica.
Dejan: Misliš na ono prosipanje kad si pričao o staroj veš mašini? Ne zajebavaj me, već nam dodaj jakne. Eto, ako baš insistiraš, reću joj da si neki bogati direktor, pa joj se javi sutra. Naravno, ukoliko bude u stanju da ti odgovori, hehehe.
(njih dvoje odlaze i Slavko ostaje sam)
Slavko: Ta fora sa veš mašinom je baš dobro prošla, i ona nije kolutala očima k’o što on tvrdi, već joj je ušla maskara u oči od silnog smijeha. Plaćam čitavo veče ture k’o budala, da bi on na kraju digao pehar. Uostalom, otkud to odjednom da je on ovlašten za kapitena ekipe?
(konobar Mišo donosi piće)
Mišo: Ne znam ja što je on kapiten, ali evo tebi umjesto kapitenske trake fiskalni račun, pa ga umotaj oko ruke. Dobro će ti se slagati sa tim natpisom „PAPUČAR“ na tvom čelu.
