Napravili ste sranje.
Sedite u sobi sa navučenim roletnama, piksla je puna pikavaca, a u rukama već gore nove pljuge, jer palite jednu za drugom već satima unazad. Tišina je svuda oko vas, ali napetost se oseća u vezduhu. Toliko je gusta da nožem može da se seče.
Napravili ste ozbiljno sranje.
I najgore od svega je što ste provaljeni. Najgore po vas naravno, jer sada ste prdnuli na kurac. U najboljem slučaju završićete razbijenih displeja, polupanih farova i sa pomoćnim točkićima, ali da li ćete baš tako dobro proći? Šta ako bude najgori slučaj? Ne smete ni da pomislite na najgori slučaj.
Teško ste sranje napravili.
A napravili ste ga zajedno. Zato i sedite podjednako mračni i ćutljivi, jer nije samo jedan kriv. Ni jedan od vas, ni u jednom trenutku dok ste to radili nije rekao ovom drugom “Nemoj!”, nego ste zajedno učestvovali u svemu i sada ćete zajedno i najebati.
- Ej bre vas dvojica, što ste sve tako zamračili i pozatvarali prozore, ne vidite se od dima?
- Au bre Đole, prepade nas, idi u kurac, kako si ušao unutra?
- Pa imam ključ brate, kako bi drugačije ušao. Koji vam je kurac obojici? Što ste se tako namračili?
- A ništa bre. Imamo neki problemčić.
- Pa sudeći po vašim facama i pepeljari, problem je ozbiljan. Šta je bilo?
- Opljačkali smo kladžu.
- Pa dobro, šta sad, grize vas savest šta?
- E ajde ne seri. Nije to, nego provalili su da smo mi. Onaj mali Bole što radi u kladži nas je prepoznao.
- Pa što bre sedite ovde, može murija da bane svakog trenutka? Koja kladža, čija je?
- Od Paje Gipsa.
- Au pa bolje i murija da vas uhapsi nego on. Pa, bilo je lepo poznavati vas. Moram sada da idem. Smanjite malo cigare, znate da su opasne po zdravlje, mada to vama dvojici sada više nije ni važno. Ne morate ni da vetrite uopšte kada malo bolje razmislim. Bolje dim da vas ubije nego Paja. Manje će boleti. Vidimo se. Uživajte.
