Zamislite jednu klasičnu automehaničarsku radnju. U radnji majstor kuva kaficu u kuvalu domaće izrade (čitaj "gajtan u utičnici je vezan na dva žileta koja su uronjena u vodu") u lončetu koje je bar za deset godina starije od mladog šegrta koji veselo umazuje ručice mašinskim uljem punim metalnih opiljaka. Kao i svaki majstor, i naš gorepomenuti junak ne voli prekidanje tokom svog omiljenog dnevnog rituala, te pažljivo prati rad mladog šegrta.
Ali avaj! Mladi šegrt izlazi iz kanala u kome je bio zaglavljen radeć' na Golfu MK II (turbodizel naravno, sa duplim farovima, podrazumijeva se), i sa smješkom na licu prilazi majstoru kome je taman provrela kafa. Majstor, kao i svaki pravi majstor zna da je šegrt završio posao i da će vjerovatno da sjedne kraj njega i traži koji gutljaj dragocjene tečnosti. Zato majstor koristi navedenu sintagmu iz naslova, kako bi što duže šegrta zadržao u kanalu. Da se kali, jelte, dok sam majstor uz prvi srk kafe dostiže nirvanu.
- MILANE!
- Evo, evo...
- Nemoj ti meni "evo, evo" nego vuci dupe 'vamo, došla nam je veeeoma bitna mušterija.
- Izvolte gazda!
- E, tako, ovo je čika Urlich von Klinkherhofen, znaš onaj što ga je mala Marica navatala u Njemačkoj?
- Da, da, znam, navatala ga na dete i... :pang!:
- Šut! Nemo' da radi francuz ope'. Nego, dovezao nam je vidi ovu lepu mašinu tamo.
- Mercedesa? Novog?
- Jeste. I ti ćeš da ga popravljaš danas, eto, ako sam skontaš šta je loše na njemu, mogu da ti ostavim radionicu komotno.
- Sve je to lepo, ali gazda... ne mogu danas.
- Što?
- Pa još tražim kataklinger na onom Jugiću da ga podmažem :pang!:
- Joj Milunka, sunce li ti jebem ono žarko i kud me nat'ra da ga primim, jebala te komšinica Radojka udupe te jebala...
