Traumatično iskustvo kroz koje svaki treći (zbog uslova u kojima živimo, jednostavno ne može svaki) Srbin mora da prođe ukoliko želi da izađe iz ove zemlje. Pored toga što vam traže izvode iz knjiga rođenih/venčanih/umrlih 5 kolena unazad, tu su naravno i hrpe papira vaših rođaka/prijatelja koje posećujete, koji garantuju da ćete jesti njihovu hranu, spavati na njihovom kauču i sl., da ne pominjem izvode računa u banci, spisakove imovine koju posedujete i još 300 čuda koje morate da donesete, kako bi se ambasada osigurala da nećete ostati u njihovoj zemlji....
Kako objasniti ljudima da idem samo da vidim nekoga, i da ovaj život ispunjen kafama, roštiljima, pijankama, i sve to uz minimalan rad, ne bi menjala....
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Nije bas toliko strasno :)