Dugo je gledao kako njegovi poznanici šetaju svako veče drugu curu pitajući se kako njemu nikako da krene. Pokušavao je, nije da nije ali nekako već na drugoj proširenoj rečenici popija pedalu. Nije jadan mogao da shvati da je ma koliko njegova sintaksa bila proširena i obogaćena rečima do te mere da je po gramatičkoj nomenklaturi prelazila u složenu, ipak bila suviše prosta. Jer, kako drugačije shvatiti prilaz rečima " Vid' ovako mala, ovo što se dole nabudžilo je od čiste sreće što videh jednu tako lepu, mladu i šarmantnu damu.Taj dole otvara čepove fi 35 na hrastovoj suvoj colari a o čamovini da i ne pričam." Moš' misliti kako zabezeknuta dama bez reči hvata maglu i biva sva srećna što je izbegla manijaka.
A nije on takav, iako sirov spolja i po nastupu u duši je samo jedan pinter koji ume čak i zaljubljeno da mašta lupajući ogromnim maljem po obručima koje drže pomenute colare formirajući divno bure u koje će njegovi meštani stvaljati džibru za koju će se posle hvaliti da baš zbog tog bureta može da se nosi sa najboljim konjacima Francuske.
A da je zagoreo vala jeste, i to mnogo više nego što je nagorela hrastovina koju je opaljivao vatrom dobijajući čuveno Barique bure.
Onda je počeo malko da osluškuje, da špijunira, da hvata fore, da prepisuje....I sinulo mu je "jebote, poezija". Svaki od njegovih poznanika nešto je mrmoljio što i nije baš previše razumeo jer beše tu puno stranih reči ali je ukapirao da se nešto tu poklapa i da je nekako pevljivo baš kao njegova omiljena "Nas dva brata naučio tata..."
I prelomio je, pokušaće i on tako.
Ali avaj, inspiracija nije dolazila. A onda nekako, negde, u nekim novinama, ne seća se dal' u Kuriru ili Alo pročitao je kako je romantika vezana za more, talase, vino, gitare...
Eto je inspiracija.
Septembar mesec, druga polovina. Vreme kada drvo posečeno lane dozreva a nova zimska seča samo što nije.Iskoristio je taj mali predah da ode 5 dana na more, da se malo osoli a i nije skupo tad. Ono znao je da tada nema nešto mnogo cura po primorju ali se nadao da će se naći nešto za njega. I beše nekoliko sredovečnih, nenamirenih, željnih dama. Nije on znao, zbog svog neiskustva da kod takvih prolaze i njegove prostačke fore i da je trebalo samo da joj pridje i kaže "Oš dati malo pičke...".Ne, on je želeo da se potrudi i uveče celu noć pripremaše svoje oružje, svoju prvu pesmu kojom će sutra na pesku pored mora prići jednoj koju odabra tog toplog popodneva.
Jutro svanu.Seti se svoje pesme u kojoj stavi i more i vino, gitare i talase.. Pridje joj sav ustreptao i bez uvoda započe:"Gledaj moju kurčinu
dok ja gledam pučinu...
Dok mi blajvaš batinu
piću 'ladnu "Blatinu"Čuj gitare žice
i sedi mi na lice
drži se za stenu belu
da te ližem celu...Dok se talas peni
pridji mala meni
Jer,
oba brata naučio tata
sa ženama kako se barata..."Znao je da će to biti nezaboravno letovanje, a sada kad je saznao ključ od ženskog srca čim se vrati kući probaće da ih otključa još nekoliko.
