Највећа неправда од стране родитеља у детињству сваког детета-покупити играчке које су гости разбацали.
Једна од најгорих ствари која нам се дешавала када смо били мали јер сви смо ми имали канту или нешто друго где смо држали све живе играчке које могу да постоје, а које смо кад нам неко дође у госте са хваљењем просипали по поду и показивали другарима своја кола, аутобусе, разне лутке хероја из цртаћа итд, итд...Али када чујемо кеву како каже: Покупи играчке, тад нам стварно није било добро. Кад само погледамо цео тепих у соби како је прекривен играчкама, ух...стварно ништа горе од тога.
Пример истинит од малог комшије пре неки дан.
Улазим ја код малог у собу и ситуација као што сам горе описао, тона играчака разбацана и кева од малог каже: Ае Марко, покупи те играчке.
Мали се растужи као да су му јавили да је престало емитовање Мајстор Боба.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.