Kažu da pokazuje tačno vreme dvaput dnevno. Preciznije, od 1.440 minuta dnevno pogađa dva, k'o ćorava kokoška zrno nečeg hranjivog u travi. Verovatnoća je to tako postavila, i protiv toga se ne može.
Ista priča je i sa pojedinim ljudima. Bez blama i zadrške laprdaju jednu te istu budalaštinu 24 sata dnevno, k'o lokalni dragstor, i u svakom tom pucnju u prazno ne vide ništa loše. Štaviše, misle da ako budu dovoljno uporni, budalaština će se ostvariti. Samo treba biti konzistentan u omašivanju i čudo će se potvrditi. Kad-tad.
Ta njihova glupost će se i dogoditi, priroda je tako udesila. Na kraju krajeva, jedan crnac je postao predsednik SAD, a neobuzdana nebeska tela su i ranije pogađala Zemlju pa treba očekivati da će se tako nešto ponoviti kad naletimo na zicer. Svakako, i kad se ta neverovatnost obistini, pokvarene satove najbolje je odjebavati u širokom luku. Onako, šmekerski. U vugla, al' da tu bude i neka publika. K'o ih jebe, jer za bolje i nisu.
Svima nam je zanimljiv pokvaren sat kad skapiramo da je tačno vreme baš onda kad smo pogledali u njega, ali niko nije lud da ga koristi za preostalih 1.438 minuta.
- Jesam rek'o da će Čelsi da osvoji pehar!
- Govoriš to poslednjih dva'es godina, post'o si k'o pokvareni sat.
- Kakav pokvareni sat, šta bulazniš? Doš'o sam samo da kažem da sam bio u pravu kad sam rek'o i... zato sam doš'o.
- Odlično. Aj' sad idi.
*
- Jesam rek'o da će ova d'uđe u Odabrane! Evo, moj prvi komentar je "Za Odabrane!" Aha!
- Tebi je svaki komentar "Za Odabrane!", ili barem to mogu da tvrdim na osnovu pročitane četiri strane tvojih komentara.
- Ali sam bio u pravu.
- Ali će defka i dalje biti sranje.
- Hejteru.
