Poljubac u obraz

Uvod:
Ljubljenje u obraz je, sad već ne tako nova, vrsta drugarskog pozdravljanja. Od pamtiveka, srpski je bilo ljubiti se tri puta prilikom sretanja dobrog prijatelja s kojim se dugo nismo videli, čestitanja nekome za najraznoraznije stvari, kad nas pogodi pesma, u izlivu emocija izljubiti bližnjeg svog... Ljubio je brat brata, otac sina, drug druga.

Razrada:
Vremenom, javila se potreba nekoj devojci da poljubi svoju najbolju drugaricu svaki put kad je vidi. Trčanje jedna drugoj u zagrljaj vičući "iiiiiiiii pa gde siiiii tiiiiiiii", jer se fala bogu nisu videle od juče popodne kad se završila škola, je postala nova fora. To su videle druge devojke, i htele da i one tako pokažu naklonost svojoj najboljoj drugarici. Logika: Zašto bi njena najbolja drugarica njoj bila bolja nego meni moja? To se onda širilo dok se nije takvo pokazivanje naklonosti ustalilo, bilo da se radi o najboljoj drugarici ili ne. Nama muškima to nije smetalo, jer lezbo akcija je lezbo akcija, pa makar bila i platonska.

Zaplet:
Jednom prilikom, našao se neki momak, koji je inace imao samo drugarice, i koji se osetio toliko izdvojenim iz drustva, da je i on tako počeo sa tim svojim drugaricama da se cmače što su one rado prihvatile jer, brat bratu, i on je bio njihova drugarica. Nama muškima je to prvo bilo čudno al' onda je proradio muški mozak. Eto nama šanse da se kroz taj "blitz-cmok" priblžimo svakoj devojci koju iole poznajemo, a da valja čemu, da je zagrlimo, osetimo kakav parfem nosi, omirisemo kosu, osetimo njen obraz na našem, što je do tad bilo moguće samo ukoliko imamo neku dobru priču, foru ili razlog da joj se na taj način približimo. Oni malo smeliji su to još bolje umeli da koriste, tako što bi šmekerski mogli da jače zagrle devojku, zadrže je duže, ponekad čak i podignu i tako osete jos što-šta, maskirajuci to stavom "baš si legenda i mnogo te gotivim pa nema razloga da ti ovo smeta". To je prihvaćeno do te mere, da je poljubiti devojku u obraz čin koji se vrši već posle dva-tri vidjenja, pod uslovom da su u relativno kratkom periodu. Taj gest se ne odbija, jer bi se to smatralo nekom vrstom nepristojnog ponašanja, mozda čak i uvrede. Ukoliko je u pitanju novo poznanstvo sa devojkom, nije uljudno odbiti poljubac jer time se govori "ne gotivim te iako se već koliko-toliko poznajemo". Ukoliko je to neko duže poznanstvo, kuliranje poljupca mu dodje kao ne staviti smajli u sms (a to se očekuje jer ga uvek stavljamo) i onda nastaje dilema: šta je sad to bilo, kakva je to uvreda počinjena pa da poljubac bude odbijen? I na kraju, ukoliko se radi o poznanstvu starom ko samo vreme, onda nema veze ništa od navedenog jer možemo i za dupe da se 'vatamo pa nikom nista.

Obrt:
Širenje ovog fenomena se tu ne završava. Nastala je nova mutacija: ortak-ortak mutacija ili drugačije poznat "ortak-cmok". Nešto šokantno kad se prvi put pojavilo. Materijal za naslovnu stranu. Pre ove mutacije, situacija je bila: nadju se dva ortaka, dolazi do urlanja nečeg tipa: "GDE SI BRATEEEE MOJ", zamah desne ruke u širokom luku, susret šaka uz gromoglasan odjek od kojeg se zemlja trese, deca plaču, psi zavijaju, i gluvi ga čuju, jer mora da se zna da su to prave baje, i na kraju ide jak zagrljaj uz udaranje u ledja, ko da rebra oće jedan drugom da polome, da bi očigledno bilo da su ko braća i da će najebati bilo ko "mog brata" dira. Nakon mutacije, vidiš iste likove koji pružaju ruku jedan drugom ko da su gospodjice. Razmišljaš u sebi: "Dobro, možda su polupali celu diskoteku pa povredili ruke dok su razbijali nekima tamo lobanje (jebiga, dešava se)". I onda sledi nezamislivo... CMOK!!!! Stanje šoka. Ne veruješ šta vidiš. Zar takve baje da poljube jedan drugog ko drugaricu da ljube!!! Pred tim prizorom bi se svakakav ženski petko osetio ko kolos od muškarca. Pitaš se šta sledeće? Neće valjda takve baje sad da odu u kafanu, napiju se, zagrle i zapevaju "Ima jedna rČma u planini"!? Neće valjda da počnu da praktikuju Nizozemsko kormilo!? Neće valjda tu bratsku ljubav da prenesu na viši nivo!? Zlo i naopako...

Rasplet:
Ulazimo u novu deceniju, novi vek, novi milenijum. Pokazujemo da smo sposobni da održavamo korak sa vremenom, da prihvatimo našu nežniju i ženstvenu stranu, jer u svim časopisima piše da se pravi muškarac ne boji nežnosti. Ako na taj način Džastin Timberlejk i Leni Krevic mažnjavaju sve cice, pa što ne bi i mi pokušali. I, kao i mnoge krupne socijalne promene, i ova postaje prihvaćena od strane jednih, a samo podnošljiva od strane drugih. Onima koju su je prihvatili se smučilo da imaju bolove u grlu od silnog dranja, da ih smaraju panduri za remećenje javnog reda i mira svaki put kad se rukuju ko pravi ortaci, da stalno imaju bolove u ledjima. Mutacija postaje samo varijacija na koju se više ne obraća pažnja.

Zaključak:
Vreme leči sve. Onaj lik što je prvi počeo da ljubi devojke je imao originalnu ideju i idealnu poziciju da je sprovede u delo, ali je to radio iz pogrešnih razloga. Valjalo bi podstaći dalju evoluciju ovog fenomena na npr. maženje kao oblik pozdrava pa, ultimativno, i seks umesto "zdravo" i nadati se da neće doći do nove "ortak-ortak" mutacije, jer po rečima jedne naše voditeljke (samo u njenom slučaju se radilo o komplimentima): "Muškarac treba da ga daje, a ne da ga prima".