S obzirom na to da Vukjalija još uvek nije uvela repliku na nečiju definiciju (pod replikom se, normalno, ne podrazumeva reprodukcija/plagiranje, već ono estetičko popovanje na poslaničku prozivku – kao u skupštini), rešio sam da korisniku DimitrijeSombor objasnim neke stvari i pritom povećam konto svoje zaostavštine na sajtu.
Pomfrit kao kod Meka? Je li tako nesto moguće? Pa, naravno!
Kako bih te uverio da dalji tok definicije ima nekog smisla, napominjem sledeće: da Dositej nije prošvercovao tu plemenitu biljku!, tu kulturu nad kulturama!, tu krtolu na krtolastim povrćem!, moj želudac ne bi imao nikakvog smisla, niti bi se pri današnjoj suši Leskovčani hvalili jednako dobrim prinosom kao i lane, niti bi ga možda najveći medj’ slikarima, Van Gog, obesmrtio na svojoj slici!
Evo kako: Odeš na pijacu. Od seljaka išteš krompir tipa: crveni, jer krompir tipa beli je isključivo pogodan za kuvanje, osim ako se pred seljakom nisi zatekao na početku sezone u kojoj je i beli tipa: mlad, jednako spreman da razgrne. Pošto si ogulio krtolu i tako ogoljenu oprao (da se ne zaraziš), rasečeš je na pola. Po ravnom delu polutku postavljas na dasku ili, u nedostatku daske, na astal! Opasno naoštrenim sečivom noža, sada prepolovljenu krtolu sečes na kriške sirine 5mm, a zatim, dobijene polu-elipse na štapiće iste širine (5mm). Ukoliko je krtola duža od 10cm štapiće ćeš, sine moj, preseći na pola, jer tako si u mogućnosti. U šerpu ćeš sipati četiri petine flaše ulja, ili je izrazito napuniti svinjskom mašću, jer pomfrit mora, pošto je potisnuo fluid jednak svojoj sopstvenoj zapremini, da cvrči: Eureka! - kad ga ubaciš u vreo bazen. A bazen je spreman onda kada šaku više nisi u stanju da zadržiš na poklopcu šerpe, jer se napeko’ u tri lepe!
Završna faza: trpaš Crvene u kontejner; užarene kapljičice iz njega podmazuju svaki rub kuhinje (čuvaj oči!). Odmah promešas da bi sa dna odvojio one zalepljene i sedaš za komp. Pomfrit ne treba mešati dok ne postigne izvestan stepen tvrdoće, a onih nekoliko na dnu koji su pritom postradali za bratiju, na kraju baciš psima. Ako nemaš pse, samo baciš. Kada se konačno budeš rastao sa kompom (circa 15min), primetićeš da zlatotorzi plutaju iznad Koralova. Da li sada želiš da budu kao u Meku ili još krckaviji (+5 do 10min), na tebi je da odlučiš. Sve u svemu pred sobom imaš pomfrit a la “boli glava” (od ribanja kujne)!
