Glavni lik u ovakvim filmovima svoj život opisuje kroz kontemplativnu, dubokoumnu naraciju, u pauzama između 'akcionih' scena. Najčešće je to neka riba koja piše dnevnik i koja je u potrazi za pravom ljubavlju (sa kojom se uvek u poslednjoj sceni), ali joj nikad nije na odmet i da uzme meru još nekolicini muškaraca u toku filma. Ponekad je to i muškarac koji trsi sve na šta naiđe - komšinicu, spremačicu, kasirku, frizerku, koleginicu s posla itd, ali kao da je on ipak iznad svega toga, pa nam dubinu i poentu filma otkriva kroz gorepomenutu naraciju.
Šteta samo što postoji nešto što se zove 'seeking bar', pa većina konzumenata ovakvog žanra ne uspe da u potpunosti spozna dubinu umetničkog dela.
Pornici sa radnjom su produkt proslih vremena,kada su pornice snimali kao dugometrazne filmove.Danas se pornici snimaju konfekcijski i uglavnom ,nemaju cak ni osnovnu radnju,vec se samo rade u scenama u kojima nema, cak, ni dijaloga.
Porediti danasnje pornice sa onim starim je besmisleno,jer oni stari,cak i sa losijim ribama (po danasnjim standardima),daleko su bolji.Svako ko je gledao filmove sa Trejsi Lords,Amber Lin,Selest i sl.glumicama iz tog vremena,zna o cemu pricam.
"Deep throat" je jedan od najboljih porno filmova ikada,sa Lindom Lovelace i Hari Rimsom,pored sve kontroverze koje prate taj film i dan danas je popularan i donosi lovu,a snimljen je 1972 godine.
Umetnicka forma za cije postojanje znam jer sam na nekim delovima morao mnogo vise da koristim "ffwd" na video rikorderu, nego tokom trajanja scena koje cine sustinu xxx filmova. I danas se dogodi da naprave neki film koji ima i ovaj, nepotrebni, vid "radnje", al daleko redje, hvala Bogu. Ukratko, postojanje radnje u pornicima bi moglo da se uporedi sa petim tockom na autu, potpuno suvisno.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.