Српски обичај који датира од давнина. Када син, пође у армију, дете у школу, када младић крене у просидбу девојке, увек када неко крене на животни пут од великог значаја обично мајка, или бака, (ређе очеви и дедови) поспу лонче са ладном водом за његовим леђима. Некоме је ово чисто варовање, али верује се да је овакав гест само најбоља жеља и да му оно што је намерио прође "ко ладна вода" па одатле и обичај "посипања ладне воде"
Тиха вода брег рони.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.