За трпезу сели смо
и почели с ждрањем,
бар за Божић хтедосмо
јести с покајањем.
И јели смо били тако
у мислима са сазнањем
да у Христа ми верујемо
сад са покајањем.
Из флаша смо вино пили
ал' нам савест беше чиста.
Ми смо врло срећни били
што лочемо у част Христа.
Нестајали у тишини (не обавезно овим редом):
супа, прасе, торта, бело,
ћурка, сарма, јагње цело...
Чесница, најпосле. С медом.
Напослетку неста' хране
ал' ми продужисмо истом мером;
јер колико мож' да стане
ако човек једе с вером?
Смазасмо и све тањире,
есцајг, свећњак...све са стола.
Из ждрела нам чаше вире,
сат, накит и кључ од кола.
...
Нисмо могли после кући
(нисмо били у том стању).
У мукама сад умирући...
ал' у покајању.
Kad večeraš u kafani, a žena ti spremala večeru celo veče.
Epilog skoro svakog sastanka na slepo.
Večera pre nego što se tvoji vrate sa roditeljskog.
Kada si maler i devojka hoće da te nekako otkači na fin način, uz to je i malo grize savest, pa ti spremi večeru a potom te šutne. Ili otruje, jebiga, ima svakakvih, šta ćeš...
Kada si ipak srećnik i devojka hoće da te nekako otkači na fin način, uz to je i malo grize savest, pa ti spremi večeru a potom te šutne. U ovom slučaju neki imaju po nekoliko ovakvih trenutaka, od kojih je samo lutrija koji će biti i stvarno poslednji.
Ona: Dragi, spremila sam ti prelepu večericu!
On: Uuu, lepo, lepo...otkud to? Je l' to onu moju što volim, možda ?
Ona: Naravno da jeste, a plus imam iznenađenje posle večere za tebe...
On: O, bre, pa nisi trebala da se mučiš.
Ona: Ma, ne brini, biće to najbolja posledj...ovaj, večera za tebe...
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.