Poslednji helikopter iz Sajgona

Маре: Брате, помагај, зајеб'о сам ствар.
Жекс: Шта си сад направио?
Маре: Синоћ затворим продавницу, узмем пазар да предам јутрос у банку... и јебига. Одем у кладионицу и уплатим све на Звезду. Рачунам, нов тренер, нема шансе да не дође, а требала ми кинта.
Жекс: И кол'ко си пук'о?
Маре: 900 евра. Па сам мислио, ако ти имаш да ми позајмиш, немам од кога другог да тражим, једино тебе и познајем у граду. Ако ме ти не извучеш из гована, газда ће ме одробијати.
Жекс: Човече, одакле ми толико, видиш који је у месецу. Ја радим два месеца за те паре, а плата тек за 7 дана. Немам, јбг.
Маре: Е, сад сам се сјеб'о. Ти си ми био једина нада, последњи хеликоптер из Сајгона. Не знам шта да радим. Шта мислиш да ја то газди лепо објасним, да ћу му то одрадити. То за њега и нису неке паре; једна фелна на његовом BMW-у кошта више. А плус то што сам паре пук'о у кладионици његовог кума; могли би они да се договоре и да то реше између себе, а?
Жекс: Нека ти то буде план Б, сети се за кога радиш. Сећаш се шта је било са оним типом што му је омлатио ретровизор на том истом BMW-у?
Маре: Сећам се, пу пу пу, далеко било. Човече, реци ми шта да радим?
Жекс: Па, објасни му, али боље поруком. Реци да ћеш вратити паре, па бегај код бабе или-кога-већ-имаш на село док не скупиш кинту.
Маре: Тако ћу и да урадим. Надам се да ћемо се смејати једног дана на све ово, али да се ми изљубимо сад, за сваки случај.