Jedina nada za izlaz iz zajebane situacije, poslednja slamka spasa. A po definiciji, slamka spasa je obična slamka: nije ni sajla, ni konopac, ni par prevezanih čaršava.
Mare: Brate, pomagaj, zajeb'o sam stvar.
Žeks: Šta si sad napravio?
Mare: Sinoć zatvorim prodavnicu, uzmem pazar da predam jutros u banku... i jebiga. Odem u kladionicu i uplatim sve na Zvezdu. Računam, nov trener, nema šanse da ne dođe, a trebala mi kinta.
Žeks: I kol'ko si puk'o?
Mare: 900 evra. Pa sam mislio, ako ti imaš da mi pozajmiš, nemam od koga drugog da tražim, jedino tebe i poznajem u gradu. Ako me ti ne izvučeš iz govana, gazda će me odrobijati.
Žeks: Čoveče, odakle mi toliko, vidiš koji je u mesecu. Ja radim dva meseca za te pare, a plata tek za 7 dana. Nemam, jbg.
Mare: E, sad sam se sjeb'o. Ti si mi bio jedina nada, poslednji helikopter iz Sajgona. Ne znam šta da radim. Šta misliš da ja to gazdi lepo objasnim, da ću mu to odraditi. To za njega i nisu neke pare; jedna felna na njegovom BMW-u košta više. A plus to što sam pare puk'o u kladionici njegovog kuma; mogli bi oni da se dogovore i da to reše između sebe, a?
Žeks: Neka ti to bude plan B, seti se za koga radiš. Sećaš se šta je bilo sa onim tipom što mu je omlatio retrovizor na tom istom BMW-u?
Mare: Sećam se, pu pu pu, daleko bilo. Čoveče, reci mi šta da radim?
Žeks: Pa, objasni mu, ali bolje porukom. Reci da ćeš vratiti pare, pa begaj kod babe ili-koga-već-imaš na selo dok ne skupiš kintu.
Mare: Tako ću i da uradim. Nadam se da ćemo se smejati jednog dana na sve ovo, ali da se mi izljubimo sad, za svaki slučaj.
