Večeras je taj juriš. Ono za šta su nas učili ceo život, kažu legende i proročanstva da samo za to živimo. To kažu za svaki nas juriš, ali ja znam da je to samo obično izdrkavanje ! Deru se "Jurite !", i pevaju "Ovo je naš čas !", ali to su rekli i milijardama onih pre nas koji su jurili nizašta. Oh, zar je takav život spermatozoida ? Da milijarde i milijarde naših života bude bačeno nizašta, i da kada konačno nađemo neki put vredan žrtvovanja da samo jedan doživi slavu i prosvetljenje ? Jao, težak je život nas jurišnika, jurimo i samo jurimo bez glave i sve to samo zato što se neko izdrkava nad nama. Oh, kako zavidim ljudima, njima je sigurno bolje u životu, oni sigurno nikada ne jure za nešto bezveze već žive ispunjeno bez straha da postoje samo da budu predmet nečijeg izdrkavanja. Čuje se : "Došlo je vreme !", a ja ovo pismo ostavljam budućim pokolenjima - i nadam se da ćemo možda večeras juriti ka pravom putu i da ću možda ja stići na cilj našeg životnog juriša.
