poslednji pozdrav

pocinjem sa malim slovom jer kapiram da to sada vise nije bitno necu da stavljam ni znakove interpunkcije jer ministar kaze da ne moram niste me pitali da li znam da pisem nego da nesto interesantno napisem pa evo draga gramatiko bila si nam u srcima i knjigama celih zivota sada kada si konacno umrla ni na umrlici ne moramo da ti pisemo ime velikim slovom jer niko od nas to nije trazio bitno je da se zna kod koga se jede zito voleli smo te i negovali prenosili sa kolena na koleno jebote ovo zvuci kao da si bila kurva ali jeftina jer niko za tebe nije morao da placa a svi su te znali i svima si bila super dok se jednog dana nije pojavio neko prepametan da kaze nisam vas pitao za velika slova pitam vas da li znate ko je njegos i sta je napisao ne znas dobro ajde sad mi reci onda koliko azbuka ima slova tako je trideset ajde sad napisi broj trideset recima bravo sine prosao si prijemni iz maternjeg jezika mozes da upises koju god skolu zelis sva su ti vrata otvorena