Појава која се манифестује по смрти неког кога никад нисмо упознали, волели, поштовали итд. Из неког разлога увек ће се наћи неко ко ће страшно бити потрешен смрћу особе за коју је до јуче говорио-ла да једва чека да умре.
Примера ради- умро је човек који је целог свог живота нервирао све с којима је икада ступио у контакт, један од оних који је увек узимао све што му је долазило по руку, увек је бацао ђубре у ваше двориште, сумњате да вам је убио неколико мачака, стално провиривао кроз прозор када бисте прошли улицом, увек звао полицију пријављујући буку за сваку журку коју бисте организовали, никада вам се није јавио... Никада ништа од горе наведеног није признао, још мање се извинуо и био је комплетни кретен.
Када ја матори дркаџија коначно мртав не можете се ни поштено опустити и бацити који отровни коментар јер ће се увек наћи нека особа да вам све упропасти говорећи да имате мало поштовања према покојнику. И ако сте читавог живота желели да матори пандркне и када се коначно то и догодило не можете да одахнете.
А ту је и гомила оних који ће сатима препричавати о чему су последњи пут причали са покојником, како се видело да ће умрети иако су изненађени његовом смрћу. Сви ће се дивити његовом карактеру, интелекту, доброти и ако ни једно од наведеног није поседовао. Но, својом смрћу стекао је све што за живота није имао.
Мислим да је пример непотребан, сви смо имали овакве ситуације.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Djindjic.
Dok je bio ziv, svi su ga ismejavali, rugali i smejali. Od kako je ubijen, svi ga velicaju do neba. Samo cekam jos crkvu da mu podignu.