Imperativ koji je siguran pokazatelj da ručak neće biti tako ukusan.
Obično je jelo ili prepečeno ili nepečeno, bljutavo, žilavo i jedino što može da neutrališe taj ukus je so.
U rijetkim slučajevima se zaista desi i da je samo neslano.
Mama: "Gotov je ručaaak!"
* svi su se već skupili za stolom i mama servira ručak, čudno izgleda i još čudnije miriše al' ćutim, neću da čujem ono "napravi sama bolje" *
Mama: "Nije bilo špinata pa sam stavila blitvu. Ali opet je dobro. Samo malo posolite. Ljepše je kad malo odstoji a sad sam ga tek skinula sa ringle."
Ja (obraćam se sestri i tati kao nepristrasnim sudijama): "Je l' valja? Djeluje mi nešto kiselo... i čudno miriše."
Tata (ipak ne tako nepristrasan): "Valja nego šta, samo posoli."
* sestra me šuta nogom ispod stola - odgovor je očit *
Ja: "Dobro."
* ustajem i donosim kantu soli koju istresam u tanjir i nastavljam da jedem *
So je zdrava. Ima joda.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
... al diže pritisak. Moraš da biraš između dva zla, anabel...
+
Jeste. Ali znaš kako kažu, čovjek zna koje je manje zlo tek kada isproba oba. A od ovih gurmanluka sve je manje zlo. :)
Ja sam uvek za neizbegavanje zla; jer zlo će te naći, ovako ili onako...
Ja obilazim probleme iako znam da je to pogrešno... Jače je od mene. :/
Onda nema leka; teško se boriti protiv sebe... a i nekako nije logično. Pazi samo da zaobilazeći problem ne upadneš u neku rupu...:))
Pa ionako iskrsnu prije ili kasnije. Valjda do tad kad se budem morala suočavati sa problemom budem spremna. :D
To je neminovnost, sa tim rupama... bićeš spremna. Čim razmišljaš.
jebote kakve defke :))
Hvala na pohvalama. :D
Добра+