Pomoćno sredstvo ubogog jezika sa privremenim ili trajnim invaliditetom, uz pomoć kojeg nekako uspe da objasni ono što mozak misli.
Ovaj, znaš, razumeš, mislim..
Često pomoć u govoru pijanih ljudi, pošto zbog zaplitanja jezika ne mogu da lepo formiraju rečenicu, pa im treba malo vremena da se dosete. Što je subjekat pijaniji, poštapalica je besmislenija.
A: Halo?
B: 'Alo, Miki ovde. Srećna kineska Nova. Bijo ja danas do pošte, kad ono ŠTA KURAC, biju dve babe nekog kriminalca. I tu ti ja kažem: ŠTA KURAC, i krenem da mlatim one babe da spasem jadnog čoveka, kad ono ŠTA KURAC, baba vadi tandžaru...
A: Opet si pijan, 'bem te usta hohštaplerska. Srećna i tebi.
Ono kao znači taj neki zonfić u smislu tipa mislim kad neko znači priča tipa u smislu neki fazon kao znaš stalno istu d'izvineš stvar, jabome.
