Živi u mansardi u fazi raspada u centru varoši, od priča pokojnog oca o tome koliko je imao grla stoke, koliko lanaca zemlje, koliko buradi u podrumima (što za da crven u licu ponovi pred kamerama u bilo koje doba dana i noći) i prezira prema komunističkoj vlasti, sadašnjoj vlasti i ostatku sveta koji nije na njegovom nivou.
Ima brata sluđenog pogleda koji ide naokolo u narodnoj nošnji.
Država traži popis zahtevanih dobara, ali to je za njega šamar u lice i ruganje žrtvi.
Deset dana štajkuje glađu dok grade soliter na pradedovskoj mu njivi.
Posle se mota oko solitera:''Ovuda je prolazio moje deda, prolaziću i ja!''
Dokaz da su ljudi koji se hvale precima kao krompir - najboli deo je ispod zemlje.
