Osoba kod koje se u jednom trenutku sva životna preokupacija svela na brigu o rutinskim, svakodnevnim stvarima. Ređe, takve osobe ni nemaju pravo detinjstvo. Kod takvih, prestaje borba da život bude što zanimljiviji i dolazi do truda samo da rođena koža bude na bezbednom. Gube osećaj za urođenu dečiju kreativnost. Nestaje shvatanje da je i povremeno pravljenje "detinjarija", bilo slučajno ili namerno, deo života, pa sve osobe koje i dalje to čine bivaju osuđene, ili barem gordo posmatrane od "odraslih". Nestaje i mogućnost da se shvate i sopstveni vršnjaci koji delom ličnosti sazrevaju, a delom ostaju i deca. Odrastanje nije samo stvar obaveze- to je makar delom i stvar ličnosti. Osobe koje su dozvolile da potpuno odrastu, gube onaj deo ličnosti koji se zove Homo ludens (čovek koji se igra), i život im postaje stresan. Za sebe tvrde da su realni i racionalni, te da je na takvima svet sazdan.
Takvim osobama, sva zabava se svodi na spavanje i seksualni život. Sa druge strane, tako barem stvaraju porodicu.
