Isto što i pozorište samo malo drugačije. U jednom publika sedi i gleda predstavu, a u drugom ista ta publika i glumi. Jedni druge posmatraju i kritikuju. Jer je to u duhu pozerišta. Ako neko nije pravi pozer, i red je da ga iskritikuju. Ako se nije šmekerski postavio na šank, sa nogom savijenom pod devedeset, i ako ne puši cigaru frajerski, on je samo pokušaj pozera, loš glumac. Ako pored svega nema ajfon na tom istom šanku i ne vrti ključeve svog džipa, oko prsta, baš onako kako vrti pozerke, onda on i nije pravi. Ko mu je dozvolio da bivstvuje na jednom takvom mestu. Bivstvuje? A? Da, da pozeru, nešto ti nije jasno! Lepo promešaj taj espreso, srkni to, jer znaš da je tako moderno. Uzmi roze slamčicu da ti se slaže sa košuljom i sve će biti u redu. E tako je! Sad si pozer. Čestitamo.
Čak je i filozofija života slična kao u teatru. Daske koje život znače. Ljudima koji ih ne poseduju, ne mogu ni da znače...
- Brate, jel idemo u Rakija Tekila Elemental Salsa Čvarak Bar? Kažu da je bruka!
- Mrš bre konju, tamo ću da idem! Pravo pozerište! Idemo u Top da se poubijamo od alkohola!
Teatar u koji idu fensi ribe,da bi posle mogle okače slike na fejsbuk,sa ciljem da pokažu kako su one kulturno prosvetljene.
