Poziv na Adu

Хајде што не знам да почнем (к'о Бартон Финк кад пређе да пише у Холивуд), ал' што не знам ни како и где ћу да свршим (к'о тинејџер који занесен сликом са омота видео касете заборави да понесе пешкир)... то баш и није битно.

Напољу вруће к'о у паклу, али је компарација тотално излизана (к'о кучећа муда), па је напољу ипак вруће к'о у гуменој чизми деда Радивоја после целодневног кошења на плус четрдесет. То не спречава људе да ми предлажу одлазак на Аду, јебала их више та Ада (к'о Силвестер Сталоне своју партнерку у раној каријери), да их јебала. Сви знају да Сунце волим колико и зујање комацра око увета кад су на прозорима као неке мреже а у зид већ уштекан "раид" који ме трује скоро као ови са РТС-а са причом о излску из кризе и лидерством у региону.

Нека хвала.

Радије бих климатизовао своја јаја к'о Родић своје купце са Галанц-овом шеснаестицом, него данас изашао било где.

Али авај, људи су упорна раса.