Poziv koji se ne odbija. U 99% slučajeva upućuje devojka drugarici. Onda drugarica, bez pogovora, ostavlja sve započeto, i razgovor i cigaretu i kreće sa svojom drugaricom do klozeta. Iza sebe ostavljaju mrmljanje muškaraca "zašto devojke uvek idu zajedno do toaleta" i odgovor nekog pametnjakovića koji kaže: "haha, to je da se ne zna koja je kenjala"
Ipak, svako ko malo bolje poznaje žene shvatio bi da je to previše jednostavno da bi objasnilo fenomen poziva na močanje.
I dok ostatak društva sasvim bezbrižno nastavlja razgovor, u toaletu se vodi teška polemika. Teme mogu biti najrazličitije, od "jel si videla kakve cipele ima ona seljanka", preko "gooovno jedno, neće ni da mi se javi", do "... i šta sad ja njemu da odgovorim na ovu poruku?".
Ovi razgovori su svakoj pripadnici ženskog pola veoma bitni. Tu one, nadomak čučavca, otvaraju napaćenu dušu svojoj drugarici, tu nastaju ispovesti toliko jake (pogotovo ukoliko su pomešane s malo alkohola), da neretko izazivaju suze i zagrljaje.
Ispovest traje sve dok se ne čuju nečiji koraci, onda tu sve prestaje, dve drugarice se nasmejane vraćaju svom društvu uz obavezan pojačan smeh, (danekažem cerekanje) pri ulasku u prostoriju.
I sve izgleda sasvim u redu i sve opet ide svojim tokom, i niko i ne sluti do kakvih je erupcija emocija došlo maločas iza zatvorenih vrata ženkskog kolezata.
