Veoma tačna izreka koja svoj puni smisao dobija u Srbiji i to u običnom svakodnevnom životu.
U ovom svetu gde je zlatno tele zamenio novac koji ima sve više idolopoklonika, sve više se gube osobine zvane obazrivost i pristojnost. Novac se očajnički želi u sve većim količinama i nikada ga nije dosta. Pošto je neizvodljivo da svi imaju veliku količinu novca oni koji ga nemaju sa zavišću gledaju u one koji ga imaju i pri tome ih u velikom procentu mrze i žele im sve najgore. Razlozi ličnog neuspeha se pripisuju svima osim sebi jer je tako najlakše. Zašto bi se neko potrudio da spozna sebe kad je to najteži put.
Vlasniku novca i uspeha se nalaze i postojeće i nepostojeće mane u cilju unižavanja. Unižavanje je potrebno da bi se takve osobe dovele na nivo prihvatljiv onima koji nisu potigli takav uspeh i nisu zaradili novaca koliko smatraju da mogu.
Savršenstvo ne postoji i tragati za njim je isto tako zaludan posao koliko i traženje dlake u jajetu.
